Rekapitulierte Sonne

by Entartete Musik

/
  • Streaming + Download

     

1.
02:02
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
04:52
9.
02:25
10.
11.
12.
13.
14.
15.
04:10

about

I. PROLOG: Хаос (#1)
II. ERWECKUNGEN (#2-#13)
III. EPILOG: Сведоштва (#14, #15)

Демистификации:

#1 - „2812“ - референца на композицијата (увертира) „1812 год“ од П. И. Чајковски
#2 - „Музыка из Мертвого дома“ - парафраза на насловот на романот „Записки из Мертвого дома“ од Фјодор М. Достоевски
#3 - „Moses Take Us to War“ - референца на песната „Take ‘Em to War“ од: Kool G Rap, B-1 и MF Grimm; Мојсеј е кучето во филмот „Dogville“ на Ларс фон Трир.
#4 - Есхатологија - сегмент од теологијата кој се занимава со митолошките претстави за крајот на светот
#5 - „Wie kann eine Kebse mit Recht werden Königs Weib?“ - стих од епот „Das Nibelungenlied“
#6 - „Ballad for Yvonne“ - Ивон е ќерката на Салад Фингерс, лик од истоимената цртана серија на Дејвид Фирт.
#7 - „Playin’ with Your Head“ - наслов на настап на Џорџ Карлин
#8 - „Let It /b/“ - референца на албумот „Let It Be“ од „Laibach“, кој се состои на преработки на песни од истоимениот албум на „The Beatles“, но без насловната нумера; референца на категоријата „/b/“ на веб-страната „4chan“, која содржи произволни објави
#9 - „...die Augen“ - омаж на „Rammstein“
#10 - „Modern Music Is Bad for You“ - реплика на Компјутерот во епизодата „Record Deal“ од цртаната серија „Courage the Cowardly Dog“ на Џон Р. Дилворт
#11 - „Poème electronique“ - референца на истоимената композиција од Едгар Варез
#12 - Антистен бил првион киник (циник). Охлократија е негативно владеење на народот/масата, спротивно од демократија.

РАСКОЉНИКОВ ~ ГРЕНУЈ

Би сакал да ја слушнам
„Аида“ на староегипетски.

Жителите прават
непредвидлива врева
со своите удиралки.

Самурајот ги ИСТражува
тајните на черепот од Чад.

(Пауза за реклами)

Во лавабото се
фрлени 300 богови.

Ристе Таваганов ги покрил
Вагнеровите наковални
со државни крпи.

Светот пропаѓа
одново и одново.

- Б. М. С.

credits

released November 17, 2016

Автор на омотот: Finder
Клавир (#2): khkocev

tags

license

about

Entartete Musik Yogyakarta, Indonesia

Void. Oblivion. Disdain. Decay. Quietus.

Ја унапредуваат електрониката,
занемарувајќи ја механиката.

Над окното од рудникот пишуваше „Среќно!“.

Миг на крик
за Св. Јован Крстител
Само што беше обезглавен.

Фасцинација од чадот
Култ кон плачот и кон млекото
Глорификација на омразата кон самиот себеси

НАПРЕДОК НА УМОТ ПРЕКУ ВОИНСТВЕНОСТ!

Ä Ö Ü ä ö ü
... more

contact / help

Contact Entartete Musik

Streaming and
Download help

Track Name: Хорошие люди
Случаи: Однажды Орлов объелся толчёным горохом и умер. А Крылов, узнав об этом, тоже умер. А Спиридонов умер сам собой. А жена Спиридонова упала с буфета и тоже умерла. А дети Спиридонова утонули в пруду. А бабушка Спиридонова спилась и пошла по дорогам. А Михайлов перестал причёсываться и заболел паршой. А Круглов нарисовал даму с кнутом в руках и сошёл с ума. А Перехрёстов получил телеграфом четыреста рублей и так заважничал, что его вытолкали со службы. Хорошие люди и не умеют поставить себя на твёрдую ногу.

— Даниил Хармс (?)
Track Name: Ennui
La sottise, l'erreur, le péché, la lésine,
Occupent nos esprits et travaillent nos corps,
Et nous alimentons nos aimables remords,
Comme les mendiants nourrissent leur vermine.

Nos péchés sont têtus, nos repentirs sont lâches;
Nous nous faisons payer grassement nos aveux,
Et nous rentrons gaiement dans le chemin bourbeux,
Croyant par de vils pleurs laver toutes nos taches.

Sur l'oreiller du mal c'est Satan Trismégiste
Qui berce longuement notre esprit enchanté,
Et le riche métal de notre volonté
Est tout vaporisé par ce savant chimiste.

C'est le Diable qui tient les fils qui nous remuent!
Aux objets répugnants nous trouvons des appas;
Chaque jour vers l'Enfer nous descendons d'un pas,
Sans horreur, à travers des ténèbres qui puent.

Ainsi qu'un débauché pauvre qui baise et mange
Le sein martyrisé d'une antique catin,
Nous volons au passage un plaisir clandestin
Que nous pressons bien fort comme une vieille orange.

Serré, fourmillant, comme un million d'helminthes,
Dans nos cerveaux ribote un peuple de Démons,
Et, quand nous respirons, la Mort dans nos poumons
Descend, fleuve invisible, avec de sourdes plaintes.

Si le viol, le poison, le poignard, l'incendie,
N'ont pas encor brodé de leurs plaisants dessins
Le canevas banal de nos piteux destins,
C'est que notre âme, hélas! n'est pas assez hardie.

Mais parmi les chacals, les panthères, les lices,
Les singes, les scorpions, les vautours, les serpents,
Les monstres glapissants, hurlants, grognants, rampants,
Dans la ménagerie infâme de nos vices,

II en est un plus laid, plus méchant, plus immonde!
Quoiqu'il ne pousse ni grands gestes ni grands cris,
Il ferait volontiers de la terre un débris
Et dans un bâillement avalerait le monde;

C'est l'Ennui! L'oeil chargé d'un pleur involontaire,
II rêve d'échafauds en fumant son houka.
Tu le connais, lecteur, ce monstre délicat,
— Hypocrite lecteur, — mon semblable, — mon frère!

— Charles Baudelaire (Michel Piccoli)